PRIČA O PRIJATELJU
,,Moj drug se nije vratio sa položaja, gospodine.Tražim dopuštenje da se vratim i da ga potražim" reče vojnik svom pretpostavljenom.
,,Ne dolazi u obzir" reče pretpostavljeni. ,,Svi preživjeli su se vratili ili su evakuisani. Ne želim da reskiraš život. Nažlaost tvoj drug je mrtav" reče starješina.
Nije ga poslušao ovaj puta. Vratio se poslje pola sata ranjen i sa tjelom poginulog prijatelja.
Starješina je bio ljut:,,Sad si ranjen, a drugar ti je mrtav kako sam i pretpostavio. Da li se to isplatilo?“
,,Jeste gospodine” reče vojnik. ,,Kad sam ga pronašao bio je još živ i posljednje što je rekao je: "Bio sam siguran da ćeš doći prijatelju moj.”
Kada si posljednji put posjetio grob ili porodicu poginulog ili ranjenog prijatelja?
DAN SJEĆANJA NA POGINULE BORCE 72. BRIGADE ZA SPECIJALNE OPERACIJE DECEMBAR 27.
Svake godine 27. decembra, 72. spbr obilježava ,,Dan sjećanja" akcijom pod nazivom ,,Da se ne zaboravi". Toga dana bivši i aktivni pripadnici 72. brigade, kao i prijatelji i poštovaoci, u 10.00h širom svijeta odlaze u crkve ma gdje se zateknu i odaju poštovanje i pomen poginuloj braći. Prilažemo slike i imena poginulih boraca da se ne zaborave. Ako želite odati počast i poštovanje borcima 27. decembra, možete štampati ove liste i zamoliti sveštenika da ih pomene u molitvi.
Hvala vam!
SRBIJA JE VEČNA DOK SU JOJ DECA VERNA!!!
Heroji sa KOŠARA
TIBOR CERNA
(1978-1999)
“ Čuli ste za pakao Košara, najveću bitku tokom bombardovanja Srbije 1999. Ali, ovu priču niste čuli. Nećete je pročitati na nekom drugom mestu na internetu, jer… na internetu nema baš svega. Zato se i nalazi pred vama. Da ne zaboravimo. I nešto naučimo.”
…”Tog 27. aprila, posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio od zatečenih drugova, pa ustao i viknuo: ,,Ustašo! Ajde, pucaj ako si junak, ja te čekam!” Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš. Ali, Tibor nije pao. Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom, kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali, Tibor Cerna je ostao da stoji. Ranjen, smrtno ranjen, okrenuo se ka svojim drugovima u rovu, koji su ga sve vreme odvraćali od te namere, i rekao: ,,Za ovu zemlju vredi poginuti". Tada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cernu u vrat, ubivši ga na mestu. Trenutak kasnije, srpski snajperisti eliminisali su neprijatelja.
(Do kraja NATO bombardovanja, u paklu Košara u kome je živote dalo 108 vojnika koji su sprečavali kopnenu invaziju, neprijatelj nije ostvario svoj cilj. Tibor Cerna je jedan od onih koji su dali život da se to spreči. Niste nikada ranije čuli za njega, Bog dušu da mu prosti, ali to ne znači – da treba da bude zaboravljen. Ova priča – baš tome služi.).”
Darko Nikolić
IVAN VASOJEVIĆ
(1975-1999)
Sa 12 vojnika je jurnuo na 300 specijalaca OVK
,,Oko podneva, na granični kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule) koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević (rodom iz Sjenice), preko proplanka je krenulo u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama).
Naredio sam mu da se povuče 100-tinak metara unazad i zauzme rastresitiji raspored. Izvršio je naređenje. Naredio sam mu zatim da se u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja povuče na rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno. Izvestio je da je razumeo naređenje.
Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju. Naređeno mu je da ne preduzima ništa osim naređenih mera. Izvestio je da je razumeo.
Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš! U prvom trenutku pomislio sam da se šali i da pokušava da zavara neprijateljske snage i posebno stručnjake koji su slušali našu radio vezu. Čulo se „Uraaa“ kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka! Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo i u kojoj je njih 13 jurišalo na njih 300. I bukvalno, prsa u prsa, oči u oči! Nakon 15-tak minuta je usledilo zatišje.
Zatim potpuna tišina.
I, javlja se Vasojević, raportira (po sećanju iznosim) „…svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice… nisam izvršio naređenje o povlačenju, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu…“
Puk. Goran Jevtović
Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spasavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.
MILAN TEPIĆ - Major
(1957-1991)
Govorio je: ,,Jednom ljudi daju reč. Ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško."
Založio je život za slobodu. Otadžbinu. Oficirsku čast. Ljudski obraz. Da ne crveni. Da mu se ni potomci ni preci ne zastide.
To je lekcija Milana Tepića, majora JNA i heroja bivše Jugoslavije čiji se početak raspada, u krvi, pre dve decenije, podudario sa žrtvom ovog čoveka - u pokušaju da se suprotstavi tom raspadu. I umre, ostajući veran zakletvi odbrane domovine.
Septembar, 29. dan po redu, 1991. godine, selo Bedenik kod Bjelovara. Nadire na kasarnu JNA oko dve hiljade pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde. Milan Tepić pripremio je sve da kasarnu sa 170 tona eksploziva, municije i sve što je od oružja i vozila bilo u njoj digne u vazduh, samo da je ne prepusti neprijatelju. Vojnicima i mlađim oficirima naređuje da napuste položaje i sačuvaju živote. Sa njim ostaje vojnik Stojadin Mirković i zajedno odlaze u smrt. I legendu.
Vojnik Stojadin Mirković je 31.12.1999. godine, na inicijativu Udruženja boraca iz Valjeva i tamošnje lokalne samouprave, odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Tepićevo ime nosi jedna ulica u beogradskoj opštini Savski venac, kao i u većem broju gradova u Srbiji i Republici Srpskoj. U njegovu čast Vojska Republike Srpske ustanovila je Orden za zasluge u ratu, koji nosi Tepićevo ime.